Kardiologija

Kardiologija je oblast interne medicine koja se bavi bolestima srca i krvnih sudova.

Bolesti srca i krvnih sudova kod savremenog čoveka predstavljaju najčešći uzrok oboljevanja i smrtnosti. Ono što zabrinjava je činjenica da je oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti sve češće kod osoba mlađe životne dobi (u 2. i 3. deceniji života). Kao glavni razlog za ovo navodi se savremen način života koji karakterišu stres, nepravilna ishrana, pušenje, ali i nasledni faktor. Sve ovo dovodi do oštećenja srca i razvoja koronarne srčane bolesti, povišenog krvnog pritiska (hipertenzije), poremećaja srčanog ritma (aritmija), srčanog udara (infarkta), ali i do niza metaboličkih poremećaja (dijabetes, povišene vrednosti holesterola i triglicerida) koji ponovo vode ka oštećenju srca i krvnih sudova.

Pušenje je glavni faktor rizika na koji možemo uticati, a koji značajno povećava rizik od kardiovaskularnog mortaliteta. Prestanak pušenja dovodi do smanjenja štete do koje je pušenje dovelo. Drugi faktor rizika na koji možemo uticati su masnoće u krvi i povišen krvni pritisak. Faktori rizika na koje ne možemo uticati su pol i genetsko nasleđe.

U cilju prevencije nastanka i razvoja bolesti srca i krvnih sudova potrebno je u što većoj meri eliminisati faktore rizika, ali i sprovoditi preventivne kardiološke preglede koji će otkriti eventualno postojanje bolesti srca (povišenog krvnog pritiska, koronarne srčane bolesti, poremećaja srčanog ritma) ili rizika za njihov nastanak.

HOLTER PRITISKA

U različitim situacijama (napor, mirovanje, stres…) i zavisnosti od doba dana (budnost ili spavanje) menjaju se vrednosti arterijskog pritiska. Tokom merenja krvnog pritiska dobijamo trenutne vrednosti krvnog pritiska u momentu merenja. Na pregledu su vrednost krvnog pritiska često povišene zbog uzbuđenja tokom pregleda ili ostanu niske jer pregled za nekoga nije ni napor ni stres. Jedno merenje krvnog pritiska nam ne daje kompletne podatke o vrednostima krvnog pritiska tokom čitavog dana. Nošenje 24 satnog holtera pritiska je važno da bismo uopšte utvrdili da li postoji povišen arterijski pritisak- hipertenzija. Osim toga, kada se utvrdi postojanje povišenog arterijskog pritiska i kada se uvede lek ova metoda nam omogućuje da proverimo da li je lek i doza leka odgovarajuća za lečenje.

Holter krvnog pritiska je postupak kojim se krvni pritisak meri u određenim intervalima tokom 24 časa.

Ovo je odlična metoda za:

- procenu dnevnog i noćnog ciklusa promene pritiska

- otkrivanje perioda naglih hipotenzija

- kontrolu efekata antihipertenzivne terapije

- korekciju vrste i vremena u toku dana kada se uzimaju antihipertenzivi

- izbegavanje fenomena “belog mantila” (porast krvnog pritiska uzrokovan strahom od    doktora, a ne oboljenjem).

Najvažnije indikacije (razlozi) za primenu holtera su: vrtoglavice, krize svesti, kontrola efekata antihipertenzivne terapije, neregulisana arterijska hipertenzija, sumnja na povišen pritisak u trudnoći, druge situacije koje zahtevaju detaljniju analizu krvnog pritisk.

Aparat se sastoji od poveske (manžetne koja se postavlja na nadlakticu) i mehanizma koji registruje vrednosti krvnog pritiska- Tokom perioda od 24 sata na nadlakticu se stavi manžetna koja je povezana sa malim aparatom koji se nosi u torbici pričvršćenoj oko pojasa. Merenja se tokom dana najčešće vrše na pola sata, a tokom noći svakih sat vremena. Razmak između merenja određuje se kompjuterski, pre postavke aparata. Pacijent dobija detaljna uputstva kako da se ponaša tokom nošenja aparata i kako da vodi dnevnik aktivnosti i simptoma.

Nakon skidanja aparata, podaci se prebacuju na kompjuter i posebnim softverom (programom) analiziraju.

HOLTER EKG-a

Holter monitoring EKG-a je neinvazivna dijagnostička procedura, koja se obavlja u ambulantnim ili bolničkim uslovima. Indikacije za Holter EKG-a su: poremećaji srčanog ritma, krize svesti, vrtoglavice.

U različitim situacijama (napor, mirovanje, stres…) i zavisnosti od doba dana (budnost ili spavanje) električna aktivnost srčanog mišića se menja. Na pregledu, EKG snimak nam daje informacije o električnoj aktivnosti srca za samo taj period dok se EKG snima. Sve one promene u aktivnosti srca koje nisu stalne, koje se javljaju povremeno ili samo u nekim određenim situacijama najverovatnije se neće registrovati tokom jednog pregleda lekara. Kako bi saznali da li ima promena u električnoj aktivnosti srčanog mišića u realnim životnim okolnostima 24 ili 48 satni holter EKG-a je veoma važna dijagnostička metoda.

Pacijentu se postave elektrode na grudni koš, koje su povezane sa aparatom (veličine mobilnog telefona). Sam aparat, Holter EKG-a, beleži elektrokardiogram pacijenta sve vreme. Najčešće se nosi 24 ili 48h. Tokom nošenja aparata pacijent se ne sme kupati, pomerati kablove i odlepljivati elektrode (o čemu dobije detaljno uputsvo prilikom postavljanja aparata). Pacijent tokom nošenja Holter-a, obavlja uobičajene dnevne aktivnosti, koje beleži u dnevnik.

Nakon skidanja aparata sa pacijenta, kardiolog prebacuje podatke sa aparata na kompjuter i analizira EKG pacijenta. Kardiolog analizira rad srca za čitavo vreme snimanja ( prati se srednja srčana frekvenca, poremećaji ritma, nivo ST segmenta, pauze u srčanom radu, dužina trajanja pojedinih intervala u ekg zapisu). Na osnovu rezultata, doktor uočava postoji li ishemija miokarda, aritmija ili poremećaji srčanog ritma na osnovu čega se predlaže dalja dijagnostika i terapija. Na ovaj pouzdan i sasvim neškodljiv način stičemo objektivan uvid u stanje srčanog mišića i sprovodnog sistema srca.

ULTRAZVUK SRCA

Ultrazvuk srca ili ehokardiografija je neinvanzivna dijagnostička metoda bez koje se ne može zamisliti moderna kardiologija. Ima izuzetan značaj u otkrivanju i proceni, kao i praćenju efekata lečenja različitih srčanih oboljenja. Koristi se kod:

-          bolesti srčanih zalistaka

-          kardiomiopatija

-          srčane insuficijencije

-          urođenih i stečenih srčanih mana

-          infarkta srca

-          oboljenja srčane maramice (perikarda)

-          zapaljenja i drugih bolesti srčanog mišića (miokarditisa)

-          procene promena na srcu kod povišenog krvnog pritiska

-          procene stanja velikih krvnih sudova koji izlaze iz srca (ateroskleroza, aneurizma…)

-          poremećaja srčanog ritma

-          otkrivanja trombotičnih masa i tumora u srcu.

Potpuno bezbolnim pritiskom sonde na grudni koš osobe dobija se slika srca na monitoru ultrazvučnog aparata. Procenjuje se veličina, izgled i pokretljivost srčanih šupljina, svakog zida srca pojedinačno, izgled i funkcija srčanih zalistaka i velikih krvnih sudova koji izlaze iz srca. Ovaj metod omogućuje i otkrivanje prisustva eventualnih stranih masa u unutrašnjosti srca. Procenjuje se i stanje srčane maramice. Zahvaljujući Doplerovom efektu dobijaju se informacije o smeru, brzini i karakteristikama toka krvi u srcu, a mogu se izračunati i pritisci u srčanim šupljinama i plućima.

Danas ehokardiografija predstavlja jednu od najvažnijih dijagnostičkih metoda koja se koristi kao prva linija za otkrivanje bolesti srca jer daje veoma mnogo podataka, bezbolna je, neškodljiva i brza metoda.