2480 DINARA – DANI BORBE PROTIV MOŽDANOG UDARA (istekla akcija)

  • mozdani-udar

  • 2480 DINARA- ISKLJUČITE FAKTORE RIZIKA ZA MOŽDANI UDAR

Moždani udar je prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovojnice. Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.

 Prevencija

Moždani udar nije bolest, nastao sam od sebe, već je to posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje a tada je i najpogodnije vreme za njegovu prevenciju. Kada se pojave kliničke manifestacije, mi se tada borimo da se proces ne proširi. Prema tome, moždani udar samo predstavlja jednu fazu procesa koji se godinama unazad odvija, a klinički bez ikakvih simptoma. Iz ovih razloga, tok možemo da podelimo u tri faze: preiktalna faza, iktalna faza i postiktalna faza. U ova tri stadijuma postupci su različiti.

U  fazi koja prethodi bolesti  pacijent ne oseća nikakve tegobe i obično se ne javlja lekaru. U ovoj fazi se evidentiraju povišene vrednosti krvnog pritiska, početni dijabet i dr. U ovoj fazi je i najvažnije da se počne sa prevencijom jer su nam tu terapijske mogućnosti mnogo veće (korekcija visine krvnog pritiska, korekcija nivoa šećera u krvi – bilo dijetom bilo lekovima, korekcija srčanih mana- lekovi ili hirurški zahvati).

Znaci moždanog udara

Moždani udar može da nastane naglo ili postepeno. U većini slučajeva početak je postepen i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:

  • Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.
  • Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnošću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povraćanje, a pogoršava se sa promenom položaja glave, tela ili fizičkim naporom.
  • Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
  • Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemogućnošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.
  • Poremećajima vida:
    • pojava duplih slika
    • potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
    • suženje vidnog polja.

Faktori rizika

Kako da znate da imate faktore rizika za nastanak moždanog udara?

Faktori rizika koje je moguće kontrolsati:

  • Visok krvni pritisak (hipertenzija)
  • Ateroskleroza
  • Srčano oboljenje
  • Visok holesterol
  • Pušenje duvana
  • Fibrilacija pretkomora
  • Šećerna bolest (dijabetes)
  • Gojaznost
  • Anemije
  • Preterana upotreba alkohola
  • Lekovi
  • Prethodni moždani udar ili infarkt

Dijagnostika

Dijagnostika se zasniva na anamnestičkim podacima, objektivnom (somatskom i neurološkom) pregledu, LP, laboratorijskim pregledima (krvi i mokraće), CT i NMR mozga kao i snimanjem pojedinih krvnih sudova (ultrazvukom ili kontrasnim sredstvima).